Protestni skup ispred Bundesrata u Berlinu zbog izmene zakona o azilu
piše: Rena Rädle
Povodom rasprave u nemačkom Bundesratu o izmeni zakona o azilu u petak 11. jula, održan je protestni skup ispred ove zgrade, u kome se od predstavnika federalnih jedinica zahteva da blokiraju novi zakon koji proglašava Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju bezbednim državama.
Diskurs o takozvanim lažnim azilantima iz Srbije, Makedonije i Bosne, koji je pokrenula nemačka desnica i ministar unutrašnjih poslova Fridrih 2012. godine, pripremio je teren za novi zakon, koji će imati velike posledice za žrtve rasističkog nasilja u ovim zemljama. Trenutno se u nemačkom parlamentu raspravlja o izmeni zakona o azilu, koji bi ubuduće pripojio Srbiju, Bosnu-Hercegovinu i Makedoniju takozvanim „sigurnim zemljama“. Nemačka vlada je već krajem aprila ove godine ove zemlje proglasila bezbednim.
Da je diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti svakodnevnica za Rome koje žive u Srbiji, Makedoniji ili Bosni, svedoče rezultati velikog broja istraživanja, koja se sprovode svake godine po nalogu međunarodnih institucija kao što su OEBS i Evropska komisija. Strukturalni rasizam sprečava ostvarivanje osnovnih prava, što je nedavno dokazano i sudskom presudom u slučaju utvrđivanja diskriminatornog postupanja organa javne uprave u Novom Sadu.
Naime, 2008. godine gradska uprava je odbila naknadni upis u matičnu knjigu rođenih trojici članova romske zajednice. Organizacija za pravnu pomoć Praxis, podnela je tužbu zbog diskriminacije, a presudom Osnovnog suda u Novom Sadu od 12. septembra 2011. godine utvrđena je diskriminacija. Iako presude, kako se navodi u istraživanju „Zaštita Roma od diskriminacije“ organizacije Praxisa iz 2013. godine „na nedvosmislen način ukazuju na stav pojedinih organa prema licima romske nacionalnosti, ova lica i dalje nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, a o njihovim pravima ponovo je odlučivao isti službenik koji je u obrazloženju zaključaka kojima su odbačeni zahtevi za naknadni upis iznosio diskriminatorne navode“.
Ovaj slučaj pokazuje ono što bi i svaki građanin Srbije mogao na osnovu svakodnevnog iskustva da potvrdi: zakoni koji bi trebalo da štite običnog građana u praksi se svode na „mrtvo slovo na papiru“. Anti-diskriminatorni zakoni, koje su Srbija i druge zemlje usvajale proteklih godina pod pritiskom međunarodnih institucija, u praksi ne garantuju poštovanje ljudskih, pa ni osnovnih prava Roma i drugih manjina u Srbiji, Bosni i Makedoniji.
Nesigurno se osećaju građani u ovim uskoro navodno „sigurnim zemljama“ i po drugim osnovama diskriminacije: kako se navodi u pomenutom istraživanju, Romkinje i Romi su diskriminisani i po osnovu siromaštva ili roda. Po aktuelnom istraživanju Centra za istraživanje javnih politika, najvećom pretnjom Romi smatraju svoj loš ekonomski položaj. Kako navodi Nacionalna organizacija potrošača Srbije, prosečnoj porodici za hranu i račune dnevno je neophodno između 2.000 i 2.500 dinara, a samo za dve godine prosečan račun u prodavnici je pao sa 600 dinara na 300 dinara. Štaviše, za ovu godinu najavljeno je ponovo poskupljivanje struje od čak 45%. Poređenja radi, treba znati da ovoga leta dnevnica za berbu voća, sezonski posao koji često obavljaju pripadnici romske zajednice, iznosi 1200-2000 dinara (trenutno oko 10-17€). Istraživanje UNICEF-a sprovedeno početkom ove godine takođe ukazuje na produbljivanje jaza između životnih uslova i materijalnog položaja dece iz romskih naselja i nacionalnog proseka.
Srbija danas, nakon višedecenijske divlje privatizacije, koja je dovela do potpunog uništenja društvenih preduzeća radi ličnog profita pojedinačnih domaćih i stranih političara i biznismena, nema potencijal za pokretanje produkcije i stvaranje radnih mesta. Ova ekonomska mizerija pogađa celokupno stanovništo Srbije. Međutim, romska populacija, koja živi na najnižoj lestvici društva, najviše oseća pad životnog standarda i porast mržnje i frustracije koja se stvara među ljudima. Kao posledica zaoštravanja društvenih odnosa pod pritiskom neoliberalnih reformi kao što su budžetni rezovi i drastično smanjivanje zaposlenih u javnom sektoru, Romi se u nekim lokalnim zajednicama suočavaju sa direktnim fizičkim pretnjama.
Prema izjavi MUP-a tokom 2013. i januaru i februaru ove godine registrovana su 33 incidenta od kojih je 16 fizičkih napada na Rome. Ovu cifru treba tumačiti u svetlu rezultata istraživanja o Romima i reformi sektora bezbednosti, koji su pokazali da Romi u Srbiji nemaju mnogo poverenje u policiju. Kako se tamo navodi, „Romi uglavnom neutralno ili negativno opažaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, a negde, kao što je slučaj u Nišu, policiju vide kao izvor rizika po bezbednost, kao korumpiranu i neefikasnu“. Zabrinjavaće je da po istom izveštaju Romi „iako su bili izloženi arbitrarnom ponašanju, ne podnose pritužbe protiv policije, a oni, koji imaju neutralni stav o policiji, ocenjuju da policija formalno obavlja dužnosti ali da kasnije ne dolazi do rešavanja konkretnog problema“.
Iz ovih rezultata se može zaključiti da postoji određeni, nepoznati, broj incidenata i fizičkih napada na Rome, koji nikada nisu prijavljeni Ministarstvu unutrašnjih poslova. Istraživanje o Romima i reformi sektora bezbednosti Centra za istraživanje javnih politika pruža indikatore da je ovaj broj značajno veći nego broj prijavljenih napada. Stoga, tvrdnja koju je Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović izneo povodom dana Roma 4. aprila 2014, da Romi nisu trpeli represiju i diskriminaciju u toj meri koja bi mogla da utiče na to da se oni isele u zemlje zapadne Evrope, nema dokazanu osnovu.
O faktičkoj ugroženosti određenih grupa svedoči i broj prihvaćenih zahteva za azil izbeglica iz zemalja zapadnog Balkana u Nemačkoj, Belgiji i Švajcarskoj. Kako navodi nevladina organizacija Pro-Asyl iz Nemačke, u prvom kvartalu 2013. godine u Evropskoj uniji ukupno 105 tražilaca azila iz Srbije registrovani su kao ugroženi. Razlog za probleme sa kojima se građani romske nacionalnosti suočavaju u Bosni, Makedoniji i Srbiji, Pro azil vidi u istrajnim etničkim tenzijama, korupciji policije i u neefikasnim pravosudnim organima koji su izloženi političkim manipulacijama. Pro azil zaključuje da ove države nisu spremne da proganjanim pripadnicima manjina pruže zaštitu.
Uprkos toga, Srbija, BH i Makedonija će se uskoro naći na spisku bezbednih država, iako je konačna rasprava zbog propusta u proceduri juče odložena do 19. septembra. Ksenofobična atmosfera i antiromski diskurs o lažnim azilantima, koji je nemačka desnica ne samo pokrenula u Nemačkoj, nego i podržavala sa sličnom kampanjom u Srbiji, svoj zadatak su uspešno obavili. Nemačke i srpske vlasti našle su zajednički jezik kad je reč o tome da se problemi pripadnika najugroženije, ali i najveće, manjine u Evropi rešavaju isključivanjem i sistematskim ignorisanjem njihovih prava.
Izvori:
Izveštaj nemačke organizacije Pro-Asyl
Istraživanje: Romkinje i Romi i reforma sektora bezbednosti u Srbiji
Zaštita Roma od diskriminacije, izveštaj organizacije Praxis
Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji
