foto: Nikola Radić Lucati

Na portalu Novosti juče je objavljen tekst Dejana Kožula o studiji “Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta” Milovana Pisarrija. Isti autor je posvetio jučerašnju radio emisiju K.U.P.E.K. ovoj studiji. Prethodno je o stradanju Roma u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata bilo reči i u emisiji Romano Them emitovanoj 27. novembra na prvom programu Radio Beograda.

KUPEK 107, Milova Pisari, Romi i Holokaust by Kupek on Mixcloud

foto: Nikola Radić Lucati

I tekst i radio emisije nastali su na osnovu predavanja koje je Pisarri održao 26. novembra u punoj sali Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Tom prilikom podeljen je i veliki broj primeraka knjige, koja je, podsećamo, u elektronskom obliku, na srpskom i na engleskom jeziku dostupna za preuzimanje u sekciji Literatura na ovom blogu.

Snimak predavanja je postavljen na youtube i možete da ga pogledate na linku koji sledi.

Izložba je postavljena u vagonu na Železničkoj stanici i biće otvorena za javnost od 4. do 11. aprila 2014. godine (osim subote 5. aprila) od 8 do 16 časova, s tim da će u petak, 11. aprila biti otvorena od 8 do 10 časova. Ulaz na izložbeni prostor je iz ulice Bose Milićević broj 8.

Na otvaranju je govorila i Lea Vidaković (Balaž) jedna od preživelih iz logora smrti. U svom sećanju spomenula je i susret sa dr Mengeleom koji je lično “radio” odabir logoraša i opisala proces eliminacije.

U četvrtak 5. decembra, u Kulturnom centru Rex u okviru projekta “Govorni programi”, održana je debata pod naslovom Zločini tokom i nakon Drugog svetskog rata: FAKTOGRAFIJA I INTERPRETACIJA.

Povod za debatu su tri članka novinara Blica Vuka Cvijića, objavljenih 7, 8. i 9. oktobra 2013. gde je opisan slučaj Andrije Mirkovića, koji je 1945. godine streljan zbog, kako je to u presudi objavljenoj u užičkim Vestima 1945. godine obrazloženo, učešća u prekom sudu nakon pada Užičke republike. Drugi povod je izložba U IME NARODA – represija u Srbiji od 1944-1953 čije je otvaranje najavljeno za mart mesec 2014. godine.

Cilj debate je bio da prodiskutuje odnos izmedu dostupne istorijske faktografije i načina njene selekcije, reprezentacije i interpretacije u javnosti.

Na debati su govorili novinar Vuk Cvijić, istoričari dr Srđan Cvetković, dr Venceslav Glišić, mr Antun Miletić, samostalni istraživač Milan Radanović, pravnici Gojko Lazarev, dr Aleksandar Sekulović i drugi. Razgovorom je moderirao Nebojša Milikić.

Faktografija i interpretacija, debata u Kulturnom Centru REX, integralna verzija:

Javno vođenje „Ni ovde ni tamo – ’68 u Jugoslaviji i neispunjena obećanja jugoslovenskog socijalizma “ realizovano je u prostorijama kluba Magistrala, Dom kulture Studentski Grad, Bulevar Zorana Đinđića 179, Novi Beograd, 08. novembra 2013. od 17 do 19 časova.

Obilazak i razgovor „Ni ovde ni tamo – ’68 u Jugoslaviji i neispunjena obećanja jugoslovenskog socijalizma“ posvećen je zajedničkom promišljanju smisla i značaja jednog od najupečatljivijih događaja jugoslovenske istorije – pobune studenata 1968. godine. Iako je studentski pokret u Jugoslaviji delio mnoštvo karakteristika sa globalnim studentskim pokretom (u prvom redu protest protiv nasilja i represivnih režima, uz viziju društva u kome će jedinka moći da realizuje sve svoje ljudske potencijale), on je imao i svoje lokalne osobenosti. U svojim zahtevima pozicionirao se između “Istoka” i “Zapada”, integrišući elemente kritike i realnog socijalizma i kapitalizma, zahtevajući s jedne strane, afirmaciju prava individue i s druge, afirmaciju ideja socijalne pravde i samoupravnog socijalizma. Izrazito levičarski i pro-jugoslovenski, studentski pokret svoje zahteve artikuliše unutar okvira zvanične ideologije, ukazujući na nedostignute ideale slobode i emancipacije u jugoslovenskom društvu čiji je revolucija bila samo preduslov.

Povod za „beogradski jun“ danas deluje zbunjujuće naivno – 2. juna grupica studenata je pokušala da nepozvano uđe na žurku namenjenu brigadirima/kama omladinske radne akcije u Domu Kulture Novi Beograd pri čemu je intervenisala policija uz pomoć vatrogasaca. Nakon što se studenti upućuju ka centru Beograda, policija ih pred podvožnjakom ispod železničke pruge, rasteruje upotrebom vatrenog oružja. Sutradan su u većini medija studenti proglašeni huliganima, a u Studentskom gradu se formira studentsko vođstvo koje protestuje protiv nasilja režima. Posle ponovljenog nasilja policije u kome je povređeno više studenata/kinja kod istog podvožnjaka, Savet univerziteta proglašava sedmodnevni protestni štrajk. Protesti protiv brutalnosti policije prerastaju u proteste protiv raskoraka između proklamovanih vrednosti i razočaravajuće stvarnosti socijalizma i zahteve za demokratizacijom društva i slobodom okupljanja i protestvovanja. A podrška stiže iz gotovo svih univerziteskih centara (Sarajevo, Zagreb, Ljubljana…), gde se takođe održavaju protestni skupovi i tribine.

O ’68 u Jugoslaviji govorili su Krunoslav Stojaković (istoričar), jedan od učesnika protesta Dragomir Olujić Oluja, Olga Dimitrijević (dramaturškinja) i drugi/e. Urednica programa i moderatorka je Marijana Stojčić.

Obilazak je održan u organizaciji Foruma za primenjenu istoriju uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“.

Javno vođenje „Od načina ostvarivanja samoupravljanja na mestu življenja do preduzetničkog grada? Mesne zajednice i postsocijalistička transformacija javnog prostora “ održano je u Mesnoj zajednici Novi Beograd-Fontana i u Mesnoj zajednici Studentski grad, u sredu 9. oktobra 2013. od 18 do 19 časova.

Obilazak i razgovor „Od načina ostvarivanja samoupravljanja na mestu življenja do preduzetničkog grada? Mesne zajednice i postsocijalistička transformacija javnog prostora“ bio je posvećen zajedničkom promišljanju načina na koji je ovakav vid organizacije lokalnih samouprava u socijalizmu bio povezan sa celokupnom vizijom društva, protivrečnosti koje su pratile formiranje i funkcionisanje mesnih zajednica i njihov značaj za participaciju građana/ki .

Mesne zajednice, čije je osniva nje kao najniže instance državne organizacije započeto sredinom 1960-ih godina, 1974. godine ulaze u Ustav kao osnovni oblik samoupravnog organizovanja građana/ki na lokalnom nivou. Kroz različite zajedničke inicijative (gradnja lokalnih puteva, dečjih vrtića i škola, sportskih igrališta, vodovoda, elektrifikacija…), građani/ke su unapređivali kvalitet života u svojoj lokalnoj zajednici. Zamišljene kao centri društvenog života i način ostvarivanja samoupravljanja na mestu življenja, mesne zajednice su počivale na ideji participacije i odgovornosti prema javnom dobru.

Tokom ovog javnog vođenja govorilo se o postsocijalističkoj transformaciji javnog prostora na primeru mesnih zajednica. O mesnim zajednicama govorili su dr Ksenija Petovar (Arhitektonski fakultet Beograd) i Marko Miletić (Kontekst kolektiv) i drugi.

Urednica programa i moderatorka je Marijana Stojčić.

Obilazak je održan u organizaciji Foruma za primenjenu istoriju uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“.

Javno vođenje „Kako se gradila budućnost? Omladinske radne akcije u Jugoslaviji između ideološke manipulacije i plemenitog zanesenjaštva“ odžano je ispred zgrade SIV-a u sredu 18. septembra 2013. godine od 18 do 19 časova.

Obilazak i razgovor „Kako se gradila budućnost? Omladinske radne akcije u Jugoslaviji između ideološke manipulacije i plemenitog zanesenjaštva“ bio je posvećen zajedničkom promišljanju uloge i značaja koje su omladinske radne akcije imale u socijalističkoj Jugoslaviji. Šta su bile omladinske radne akcije? Izraz ogromne vere u svetlu budućnost zajedničke zemlje i spremnosti da se kroz volonterski rad lično učestvuje u njenoj izgradnji? Škola samoupravljanja i/ili neki oblik prinudnog rada? Stepenik u napredovanju u partijskoj hijerarhiji? Način na koji su se regrutovali budući partijski kadrovi?

Nastale još u toku rata, omladinske radne akcije nakon rata prerastaju u akcije obnove zemlje i izgradnje infrastrukture i nastavljaju se na različitim gradilištima sve do sredine osamdesetih. Prva velika savezna akcija bila je izgradnja pruge Brčko – Banovići od maja do novembra 1946. na kojoj je učestvovalo 62.268 omladinaca/ki. Prugu Šamac – Sarajevo tokom 1947. gradilo je 217.234 brigadira/ki, istovremeno praveći i 17 mostova i devet tunela. Od 1953. za šest godina autoputem Bratstvo-jedinstvo, u čijoj izgradnji je učestvovalo 251.737 brigadira/ki povezana je Ljubljana sa Đevđelijom. Šezdesetih i sedamdesetih građeni su nasipi i uređivan Zagreb, obnavljani Banjaluka i Skoplje posle zemljotresa, građena Jadranska magistrala, pruga Beograd – Bar, Đerdap… Malo je poznato da je izgradnja Novog Beograda započeta radom omladinskih brigada. Danas izaziva nevericu činjenica da je za nekoliko decenija koliko su postojale, na 30 saveznih i 60 republičkih i pokrajinskih akcija kroz omladinske radne brigade prošlo između 600. 000 i milion uglavnom mladih ljudi iz različitih delova Jugoslavije i sveta.

Tokom ovog javnog vođenja bilo je reči i o tome kako se radnih akcija sećaju oni/e koji su u njima učestvovali/e, kao i u čemu je relevantnost ove vrste nasleđa za današnjicu. O omladinskim radnim akcijama govorili su Slobodan Selinić (Institut za noviju istoriju Srbije) i Miodrag Kapetanović (Matematički institut SANU).

Narednji javni obilasci biće posvećeni mesnim zajednicama kao osnovnom obliku samoupravnog organizovanja građana/ki na lokalnom nivou i način ostvarivanja samoupravljanja na mestu življenja i studentskom pokretu iz juna 1968 koji je u svojim zahtevima integrisao elemente kritike realnog socijalizma i kapitalizma, ukazujući na nedostignute ideale slobode i emancipacije u jugoslovenskom društvu. Urednica programa i moderatorka je Marijana Stojčić.

Obilazak se održava u organizaciji Foruma za primenjenu istoriju uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“.

Preporučujemo:

Nenad Lajbenšperger, Prinudni rad u okvirima nemačke ratne privrede tokom Drugog svetskog rata u Srbiji: preuzimanje pdf

Serijal “FAKTI: Istorija četničkih zločina 1941-45.”

1946: Istražni postupak i suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću

Govore: Dragoslav Dimitrijević Beli, prof. dr. Miodrag Zečević i dr. Aleksandar Sekulović

Moderator: Nebojša Dragosavac, pravnik (Savez antifašista)

U aktuelnom sudskom procesu za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića, kao i u drugim brojnim procesima za rehabilitacije saradnika okupatora tokom Drugog svetskog rata, postojeći Zakon o rehabilitaciji omogućava izostavljanje ili ignorisanje istorijske faktografije o kolaboraciji, izdaji i počinjenim ratnim zločinima. Fokus ovih procesa je, umesto na činjeničnom stanju o događajima tokom rata, zbog kojih je do suđenja i presuda i dolazilo, isključivo na uslovima i postupcima tokom sudskih procesa.

Želeći da iznova obavesti ili samo podseti najširu javnost na sve ono zbog čega se sudilo saradnicima okupatora i ratnim zločincima, Inicijativa NE REHABILITACIJI priredila je u Domu omladine seriju tribina pod zajedničkim nazivom “FAKTI: Istorija četničkih zločina 1941-1945”.

Nakon razmatranja politike i prakse četničkih zločina 1941, 1942, 1943, 1944. i 1945. godine, serijal se u završava tribinom o suđenju generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću 1946. godine. Na toj poslednjoj tribini iz ovog serijala, govoriće se dakle o sudskom epilogu četničke politike i prakse od 1941. do 1945. godine, kroz komentare o političkom, faktografskom i pravnom kontekstu istražnog postupka, suđenja i presude Dragoljubu Draži Mihailoviću.

Osvrt na delovanje odmetnutih četničkih formacija u periodu od 1945. do 1948. godine daće nezavisni istraživač i publicista Dragoslav Dimitrijević Beli.

O faktografskom aspektu, poreklu i izboru dokumenata na osnovu kojih se odvijalo suđenje, kao i o značaju dokumenata i stenograma sa tog suđenja danas, skoro 70 godina nakon procesa, govoriće prof. dr. Miodrag Zečević, predsednik SUBNORa Srbije i autor knjige “Dokumenti sa suđenja Ravnogorskom pokretu” u kojoj su publikovani i kompletni stenogrami sa suđenja 1946. godine.

O pravnim aspektima sudskog procesa u svetlu tadašnjih pravnih standarda, proizašlih iz pravno-političkog tretmana ratnih zločina i njihovih inspiratora, govoriće doktor pravnih nauka Aleksandar Sekulović.

Javno vođenje „Radničko samoupravljanje – između emancipatorskog projekta i neuspelog eksperimenta?“ realizovano je u zgradi nekadašnje firme Metalservis u Karađorđevoj ulici 65, u petak 7. juna 2013. od 18 do 19 časova. Danas se na toj lokaciji nalazi Fakultet za medije i komunikacije univerziteta Singidunum.

Obilazak i razgovor „Radničko samoupravljanje – između emancipatorskog projekta i neuspelog eksperimenta?“ bio je posvećen nasleđu jugoslovenskog socijalizma, čiji je cilj otvaranje prostora za zajedničko promišljanje:

-Emancipatorskog nasleđa socijalizma, u prvom redu ideja i praksi čiji cilj je trebalo da bude oslobođenje rada i čoveka i društvo zasnovano na solidarnosti, vrednosti rada po sebi i autonomiji individue i društva u celini

-Ideološke upotrebe tih ideja u svrhu legitimizacije tadašnjeg sistema;

-Promišljanje u kojoj meri je to nasleđe relevantno danas u traganju za alternativama dominantnoj organizaciji društvenog života.

Tokom obilaska zgrade govorilo se o ideji i praksi radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji kao obliku ekonomske demokratije i uslovu za istinsku političku jednakost. Utemeljeno u pravu radnih ljudi da putem radničkih saveta sami upravljaju preduzećem i odlučuju o rezultatima svoga rada, samoupravljanje je postepeno uvođeno od pedesetih godina dvadesetog veka. Tokom ovog javnog vođenja bilo je reči i o kompleksnosti i protivrečnostima koje je nosilo uvođenje samoupravljanja u Jugoslaviji, napetosti koje su se pojavljivale u njegovom ostvarivanju, kao i načina na koji je ono oblikovalo tadašnju društvenu strukturu. O radničkom samoupravljanju govorili su Mladen Lazić, profesor sa odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Kraus, nekadašnji direktor firme Metalservis i drugi.

Naredni javni obilasci biće posvećeni mesnim zajednicama kao osnovnom obliku samoupravnog organizovanja građana/ki na lokalnom nivou i način ostvarivanja samoupravljanja na mestu življenja; omladinskim radnim akcijama koje su tokom svog postojanja 1947 – 1981 odigrale ogromnu ulogu u izgradnji zemlje i u kojima je volonterski učestvovalo stotine hiljada uglavnom mladih ljudi iz zemlje i sveta i studentskom pokretu iz juna 1968 koji je u svojim zahtevima integrisao elemente kritike realnog socijalizma i kapitalizma, ukazujući na nedostignute ideale slobode i emancipacije u jugoslovenskom društvu. Urednica programa i moderatorka je Marijana Stojčić.

Obilazak je održan u organizaciji Foruma za primenjenu istoriju uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“.

• Previous
• Next

Povodom objavljivanja publikacije “Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. Priručnik za čitanje grada” (pdf) u Kulturnom centru Beograda održana je prezentacija ovog istorijskog vodiča kroz grad. O metodologiji rada na ovoj publikaciji i ličnoj motivaciji za učešće u njenoj izradi govorili su urednici publikacije Rena Redle i Milovan Pisari kao i autori, Nenad Lajbenšperger, istoričar i saradnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Ilija Malović, sociolog i nastavnik sociologije, Nataša Lambić, aktivistkinja, i dizajner knjige Đorđe Balmazović iz grupe Škart. Svoj doprinos razgovoru o ovom vodiču daće i Davor Šalom, koji dugi niz godina radi, između ostalog, i kao turistički vodič. Tema za razgovor će biti i predstojeća izgradnja šoping mola na mestu Topovskih šupa, prvog koncentracionog logora u Beogradu i mestu Holokausta i stradanja Roma.

Posebnost ove publikacije leži u neposrednosti kojom ovaj istorijski vodič omogućava čitaocu proučavanje dešavanja za vreme nemačke okupacije „na ulicama Beograda“. Prateći prostorno-tematski uokvirene ture, ova knjiga, pored informativnih tekstova, sadrži veliki broj svedočanstva i ličnih priča o antifašističkoj borbi i stradanju Jevreja i Roma. Ona obrađuje ideologiju i mehanizme fašističkog sistema terora i saradnju domaćih institucija, organizacija i pojedinaca sa okupatorom.

Ovaj program organizovan je od strane Kulturnog centra Beograda i Foruma za primenjenu istoriju, a podržan je od Fondacije Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.