Piše: Rena Redle
Makiš, subota, 26. maj 2012. – „Jedino obećanje koje je vlast ispunila jeste da autobusom vozi decu u škole“, kaže S. K., čija je porodica 26. aprila ove godine preseljena iz neformalnog naselja Belvil u Makiš. Organizovanim autobusom njegova sestra može da nastavi da ide u osnovnu školu u Bloku 70, koja se od Makiša nalazi na suprotnom kraju grada. Komšinica objašnjava, da su deca obavezna da redovno prohađaju školu. U suprotnom, kako im je rečeno iz grada, porodica će morati da napusti kontejner.
Porodica S.K. je sa 10 članova dobila jedan kontejner u kontejnerskom naselju kod Makiša. Kiša pada neprestano već nekoliko dana, neki od kontejnera su poplavljeni. Nestala je nada u bolji život, koja je možda postojala par dana nakon raseljavanja Belvila, a ni olakšanje, da su struja i voda pristupačni i da nema blata ispred kuće, više nije tu. Stepenište na ulazu u kontejnere nikada nije izgrađeno, kao ni terasa o kojoj je bilo reči. „Ovde su nas dovezli i onda nas odmah zaboravili.“, kaže S.K. Najveći problem je da niko nije dobio obećan posao. „Ni novčane pomoći nema. Bilo je pomenuto 30.000 dinara, ali od svega toga izgleda nema ništa“, kaže S.K. Skupljanje kartona i rad sa sirovinima je zabranjen u kontejnerskom naselju, a grad je daleko. „Ovde imamo gore uslove za život nego u Belvilu“.
