Javno vođenje „Ni ovde ni tamo – ’68 u Jugoslaviji i neispunjena obećanja jugoslovenskog socijalizma “ realizovano je u prostorijama kluba Magistrala, Dom kulture Studentski Grad, Bulevar Zorana Đinđića 179, Novi Beograd, 08. novembra 2013. od 17 do 19 časova.
Obilazak i razgovor „Ni ovde ni tamo – ’68 u Jugoslaviji i neispunjena obećanja jugoslovenskog socijalizma“ posvećen je zajedničkom promišljanju smisla i značaja jednog od najupečatljivijih događaja jugoslovenske istorije – pobune studenata 1968. godine. Iako je studentski pokret u Jugoslaviji delio mnoštvo karakteristika sa globalnim studentskim pokretom (u prvom redu protest protiv nasilja i represivnih režima, uz viziju društva u kome će jedinka moći da realizuje sve svoje ljudske potencijale), on je imao i svoje lokalne osobenosti. U svojim zahtevima pozicionirao se između “Istoka” i “Zapada”, integrišući elemente kritike i realnog socijalizma i kapitalizma, zahtevajući s jedne strane, afirmaciju prava individue i s druge, afirmaciju ideja socijalne pravde i samoupravnog socijalizma. Izrazito levičarski i pro-jugoslovenski, studentski pokret svoje zahteve artikuliše unutar okvira zvanične ideologije, ukazujući na nedostignute ideale slobode i emancipacije u jugoslovenskom društvu čiji je revolucija bila samo preduslov.
Povod za „beogradski jun“ danas deluje zbunjujuće naivno – 2. juna grupica studenata je pokušala da nepozvano uđe na žurku namenjenu brigadirima/kama omladinske radne akcije u Domu Kulture Novi Beograd pri čemu je intervenisala policija uz pomoć vatrogasaca. Nakon što se studenti upućuju ka centru Beograda, policija ih pred podvožnjakom ispod železničke pruge, rasteruje upotrebom vatrenog oružja. Sutradan su u većini medija studenti proglašeni huliganima, a u Studentskom gradu se formira studentsko vođstvo koje protestuje protiv nasilja režima. Posle ponovljenog nasilja policije u kome je povređeno više studenata/kinja kod istog podvožnjaka, Savet univerziteta proglašava sedmodnevni protestni štrajk. Protesti protiv brutalnosti policije prerastaju u proteste protiv raskoraka između proklamovanih vrednosti i razočaravajuće stvarnosti socijalizma i zahteve za demokratizacijom društva i slobodom okupljanja i protestvovanja. A podrška stiže iz gotovo svih univerziteskih centara (Sarajevo, Zagreb, Ljubljana…), gde se takođe održavaju protestni skupovi i tribine.
O ’68 u Jugoslaviji govorili su Krunoslav Stojaković (istoričar), jedan od učesnika protesta Dragomir Olujić Oluja, Olga Dimitrijević (dramaturškinja) i drugi/e. Urednica programa i moderatorka je Marijana Stojčić.
Obilazak je održan u organizaciji Foruma za primenjenu istoriju uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe u okviru projekta „Istorija u pokretu – Dijalog sa prošlošću“.
