Tomas Izidor Noel Sankara (Thomas Isidor Noël Sankara) je rođen 21. decembra 1949. godine u gradu Jako (Yako), u tadašnjoj francuskoj koloniji Alto Volta, u ekvatorijalnoj Africi. Posle školovanja u Gaui (Gaoua) i u Bobo-Dijulasu (Bobo-Dioulasso), upisuje vojnu akademiju u glavnom gradu Uagadugu (Ouagadougou). Alto Volta je u međuvremenu stekla nezavisnost (5. avgusta 1960.), ali uprkos proklamovanom demokratskom poretku nove države, zemljom će vladati razni diktatori: Moris Jameogo (Maurice Yaméogo) od 1960. do 1966, pukovnik Sangule Lamizana (Sangoulé Lamizana) od 1966. do 1978, pukovnik Saje Zerbo (Saye Zerbo) od 1980. do 1982, Žan Batist Uedraogo (Jean-Baptiste Ouédraogo) od 1982. do 1983.
U tom periodu Sankara, posle izvesnog vremena provedenog na Madagaskaru, počinje da u okviru vojske organizuje mlade oficire kako bi poboljšali svoj položaj i položaj njihovih vojnika u odnosu na stare oficire vezane za bivšu francusku kolonijalnu vojsku. 1976. godine upoznaje Bleza Kompaorea (Blaise Compaoré), čoveka s kojim će biti prisno povežen sve do svoje smrti. Sankarin karizam raste vrlo brzo među vojnicima, dok se njegova politička misao formira na jasnoj marksističko-leninističkoj liniji. Ubrzo, zajedno s drugim mladim oficirima (on je u međuvremenu dostigao čin kapetana) osnuje tajnu organizaciju zvanu Grupu komunističkih oficira (Regroupement des Officiers Communistes). U septembru 1981. godine tadašnji predsednik Zerbo imenuje ga državnog sekretara za informaciju, ali se on već u sledećem aprilu povuče odbijajući da nastavi politiku cenzurisanja i ućutkivanja naroda. U januaru 1983. godine novi predsednik Uedraogo postavlja ga kao premijera, ali ubrzo izbiju prvi sukobi između njih dvojice. Četiri meseca kasnije, tokom kojih je Sankara napravio značajne korake na međunarodnom planu u cilju zbližavanja zemalja Trećeg sveta, što je privukao pažnju velikih sila zapadnog bloka, naročito u trenutku kad je Sankara pozvao u Uagadugu libijskog predsednika Moamira Gadafija, snage lojalne predsedniku Uedraogu hapse ga bez ikakvog razloga. Mnogi, među kojima i sam Sankara, povezali su hapšenje sa nedavnom posetom Guja Penea (Guy Penne), savetnika francuskog predsednika Fransua Miterana (Francois Mitterand). Ali upravo tada počinje pravi uspon Tomasa Sankare. Njegov drug Kompaore uspeva da se domogne grada Poa, gde se nalaze vojne snage lojalne Sankari, i odbija da prizna novu vlast, dok se protesti zbog njegovog hapšenja šire tokom zemlje. Uedraogo je tako primoran da ga oslobodi, odnosno da mu naredi kućni pritvor u glavnom gradu. Upravo u tom kućnom pritvoru, zahvaljujući i saučešništvu mnogih vojnih lica, Sankara organizuje puč koji će ga dovesti do mesta predsednika Alto Volte. 4. avgusta 1983. godine vojne snage sa Kompaorem na čelu kreću iz grada Po ka glavnom gradu Uagadugu, gde oslobode Sankaru i postave ga za novog predsednika. Sankara je tada imao 33 godine.
Od tog trenutka, Sankara počinje jedinstvenu unutrašnju i spoljnu borbu, koja se na ideološkom planu zasniva na marksističkim principima; svoju politiku definiše kao „demokratsku i narodnu revoluciju“, a jedan od glavnih stubova predstavlja antiimperializam. Alto Volta je tada među najsiromašnijim zemljama na planeti, i zato se Sankara trudi da se kroz nove vidove direktne demokratije narod izdiže iz dramatične situacije u kojoj se nalazi. Bori se kako bi svi ljudi u zemlji dobili pristup vodi, besplatnu edukaciju i što je najvažnije zagarantovano besplatno zdravsto; promoviše emancipaciju žena, uključujući ih direktno i u politički život zemlje; primenjuje masovno vakcinisanje dece (UNICEF je tada definisao tu kampanju kao najveću koju je do tada svet video); počinje borbu pritiv SIDE, koju je smatrao najopasnijom pretnjom svim afričkim zemljama. 1984. godine je Sankara dao tadašnjoj državi Alto Volta novo ime „Burkina Faso“, ili „zemljaispravnih“.
Na međunarodnom planu, znao je da se zemlja ne može podići na noge ako se ne bude oslobodila vanjskog duga, odnosno ako ne bude zaustavila finansijsku politiku kroz koju sile zapadnog sveta drže u ropstvu nerazvijene zemlje. Znao je takođe da se to ne može desiti ukoliko ne deluju zajedno sve afričke zemlje koje se nalaze u istoj situaciji, pa pokušava da stvori afrički ujedinjeni front protiv Evrope i Amerike. „Za imperijalizam“, istakao je Sankara, „važnije je da nas on kulturalno dominira, nego vojno. Kulturalna dominacija je najfleksibilnija, najefikasnija, i najjeftinija. Naš zadatak se sastoji od dekolonizacije našeg mentaliteta“.
15 oktobra 1987. Tomas Sankara je ubijen zajedno s dvanaestoricom njegovih oficira. Predsednik Burkine Fasoa postaje njegov drug Blez Kompaore. Mada i dan danas događaj nije rasvetljen, postoje ozbiljne sumnje da je njegovo ubistvo organizovao upravo Kompaore, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država i Francuske. Revolucionarni tok Sankarine politike je tada faktički zaustavljen, a Burkinom Fasom su ponovo zavladali siromaštvo, korupcija i nepravda, dok je imperializam zapadnog sveta nastavio da zemlju drži u dužničkom ropstvu. Danas Burkina Faso je i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.
O Sankari i o njegovoj revolucionarnoj borbi jako se malo zna. Postoji nekoliko publikacija, uglavnom na francuskom i engleskom jeziku, dok se dosta članaka, intervjua i njegovih govora mogu se naći na internetu. Najviše materijala (na francuskom) može se naći na adresi www.thomassankara.net.
2009. godine je američki režiser Robin Šafild (Robin Shuffield) snimio dokumentarni film „Thomas Sankara – The Upright man“: http://www.youtube.com/watch?v=HvBC7tmgFFM
