The Auschwitz Album
Krajem maja i početkom juna 1944. godine u koncentracioni logor Aušvic doveden je veliki broj mađarskih Jevreja iz Zakarpatja. Posebna deonica pruge izgrađena je od železničke stanice u gradu Aušvicu (Oświęcim) kako bi se završavala u samom logoru. Dva pripadnika SS jedinica, Ernst Hofmann i Bernhard Walter, imali su zadatak da fotografišu i uzmu otiske prstiju logoraša koji su označeni kao radno sposobni, te nisu odmah poslati u kasne komore. Album fotografija iz Aušvica, koji prikazuje čitav proces osim ubijanja u gasnim komorama, jedina je preživela vizuelna evidencija iz logora Aušvic-Birkenau. Pretpostavlja se da je pripremljen kao dokumentacija namenjena višim instancama. Album je 1980. godine memorijalnom centru Yad Vashem donirala preživela logorašica Lilly Jacob-Zelmanovic Meier i možete ga pogledati na ovoj strani.
©Romedia Foundation
U to vreme 1944. godine, logor se još uvek oporavljao od majske pobune Roma o kojoj se ne govori toliko često. Sedamnaest meseci pre toga, po Himlerovoj naredbi, Romi iz geta širom Evrope dovedeni su u Aušvic-Birkenau. Oni koji nisu ubijeni odmah po dovođenju u Aušvic, završili su u mešovitom (porodičnom) “ciganskom logoru” (Zigeunerlager) u okviru sektora BIIe logora Aušvic II – Birkenau. Bili su naterani na prinudni rad, mučeni su i nad njima, najviše nad decom, sprovođeni su brutalni eksperimenti.
15. maja 1944. tajni pokret otpora obavestio je Rome o planovima nacista da narednog dana zatvore taj deo logora i ubiju sve romske zatvorenike (u tom trenutku ih je bilo 6000) u gasnim komorama kako bi napravili mesta za novu grupu logoraša, tek pristiglu i fizički sposobniju za rad. Sutradan, 16. maja 1944. došlo je do žestoke pobune Roma u Aušvicu – odbili su poslušnost SS čuvarima i nisu izašli na jutarnju prozivku. Umesto toga, naoružani čekićima, pijucima, lopatama, daskama, šipkama i bodljikavom žicom, zabarikadirali su se u svoje barake. Deca su se naoružala sakupljenim kamenjem. Kada su čuvari tokom popodne organizovano krenuli u napad na zatvorenike, naišli su na nezapamćeni otpor i bilo je žrtava na obe strane. Budući da su vozovi sa novim logorašima već pristigli u Aušvic, uprava logora odlučila je da se prekine napad i povuku jedinice, kako se otpor ne i raširio na ostale barake. Tog dana Romi su sačuvali svoje živote, ali je odmah zatim usledilo njihovo izgladnjivanje.
Nedelju dana kasnije, nacisti su prebacili 1500 najsnažnijih Roma u Aušvic I, a mnogi su poslati u logor Buhenvald i druge logore. 
3000 preostalih logoraša iz sektora BIIe, uglavnom starijih ljudi i dece, uprkos otporu, ubijeni su u gasnim komorama 2. avgusta 1944, koji se obeležava kao Dan sećanja na Holokaust Roma (pharrajimos ili porajmos).
16. maj se obeležava kao Dan otpora Roma kao podsetnik da nema te destruktivne sile kojoj se nije moguće suprotstaviti, odnosno da nema te situacije u kojoj otpor, koliko god beznadežan, nije moguć. Ustanak se se dogodio u nemogućim uslovima – u prostoru koji je zamišljen, projektovan i izgrađen kao najefikasniji model za masovno ubijanje ljudi bez mogućnosti njihovog bekstva i spasa, u uslovima sveprisutnog straha i sistematskog uništenja ljudskog tela i duha.
