Kontexte: Bedingungen des Faschismus

Cilj Prvog seminara za svakoga je bio da se definišu i diskutuju tipski uslovi, situacije i okolnosti nastanka i razvoja fašističkih pokreta i sistema te da se tako prepoznate opšte zakonitosti prepoznaju i postuliraju kao kategorije opšte političke kulture. Kroz izlaganja i diskusije obrađene su osnovne kontekstualne karakteristike nastanka i razvoja fašističke/ih ideologije/a kao i nastanka koncentracionih logora, kao manifestacija i oslonaca tih ideologija i njima podređenih ekonomskih i političkih sistema.

Smatrajući da se potresna istorijska faktografija vezana za osnivanje i rad koncentracionog logora na Starom Sajmištu i koncentracionih logora uopšte, može najbolje razumeti i pamtiti ukoliko se razumeju i pamte okolnosti i zakonitosti nastanka i razvoja ideologija koje su takve logore uspostavile kao normalizovani deo svoje političke prakse, posvetili smo ceo prvi seminar (re)afirmaciji i boljem razumevanju činjenica o društveno-istorijskom razvoju fašističke ideologije i političke hegemonije razvijenog fašizma. Naša namera je bila da generisanjem ili osvešćivanjem „znanja o znanju“, to jest rekapitulacijom i reafirmacijom ovih danas intenzivno i sistematski potiskivanih naučnih znanja i istorijskih činjenica, doprinesemo formiranju političke svesti i javnog stava o fašizmu i njegovoj složenoj društvenoj genezi i praksi - umesto da se, kako je to prevashodni običaj u ovdašnjoj javnosti i medijima, bavimo isključivo njegovim najvidljivijim ili najpovršnijim manifestacijama.

Seminar je planiran sa konsultantima projekta Olgom Manojlović Pintar i Srđanom Radovićem. Za izlagačicu na temu ekonomskih konteksta nastanka fašizma izabrana je Vesna Aleksić, profesorka na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju. Ona je doktorirala na temi ekonomske krize u SAD. Za izlagača na temu sociološki konteksti izabran je Ilija Malović, profesor sociologije u XIII gimnaziji i autor naučnih radova na temu eugenike. Za izlagača na temu ideoloških konteksta izabran je Dušan Grlja, sociolog i urednik programa „Ilegalni bioskop“, u čijem su uredničkom mandatu u par meseci prikazani i diskutovani filmovi „Salo“, „Metropolis“ i „Kuhle Wampe“ koji, svaki na svoj način, ilustruju upravo teme seminara. Na temu političkih konteksta govorio je Dragomir Olujić, politikolog, novinar i višedecenijski aktivista na ovdašnjoj političkoj sceni. Na temu kulturnih konteksta nastanka fašizma govorila je Dr Olga Manojlović Pintar, stručna konsultantkinja projekta. Na temu istorijskih konteksta govorila je Vesna Adić, istoričarka umetnosti na stažu u Muzeju istorije Jugoslavije.

Pored izlagačica i izlagača, na seminar smo pozvali i grupu saradnika i saradnica koje smo nazvali prijateljima i prijateljicama seminara, sa idejom i molbom da pomognu  da izlaganja i diskusije  obogatimo daljom razradom i produbljivanjem analize i refleksije predstavljene problematike. Kao prijateljice i prijatelji seminara, prisutni su i vrlo aktivni bili Eta Najfeld, lekarka i učesnica NOB, koja je svedočila o iskustvu života i preživljavanja u fašističkom okruženju i sistemu predratne i ratne Jugoslavije, Goran Despotović (Šef Radne grupe za istorijski revizionizam Saveza antifašista) koji je komentarisao ulogu i ponašanje prosečnog "malog čoveka" tj. anonimnog pojedinca/pojedinke u datim kontekstualnim okolnostima a Marko Miletić iz Kontekst kolektiva je pokušao da, na osnovu drugih izlaganja, dodatno komentariše savremeni ideološki i politički kontekst, koji može da pogoduje razvoju fašistoidnih ideja, posebno u sferi kulture.

Izlaganja su, na osnovu dogovora sa izlagačima, održana sledećim redosledom: ekonomski, sociološki, ideološki, kulturni, politički i istorijski konteksti. Seminar je time omogućio kompleksan analitički pogled na genezu i razvoj fašističkih ideologija kao i većine pokreta i praksi koji su ih istorijski upražnjavali i opsluživali. Omogućio je sagledavanje datog fenomena iz različitih uglova, što je neophodno za njegovo kako istorijsko tako i savremeno razumevanje. Seminar je takođe pružio priliku da se sagledaju mogućnosti argumentovanog javnog govora protiv istorijskog i savremenog  revizionizma po pitanju geneze, prakse i značaja fašističkih ideologija i pokreta.

Seminar je snimljen i sa audio snimka su skinuti transkripti izlaganja i diskusija koji su dostupni na stranici. Izlagačice i izlagači su autorizovali  a u nekim slučajevima i korigovali transkripte svojih izlaganja, tako da je zainteresovanima sada dostupan dobar materijal o ovoj problematici, koja je, pokazalo se to i u nekim opservacijama na seminaru, ili nedovoljno analizirana ili nedovoljno sintetizovana u ovdašnjem javnom diskursu (npr. termin fašizam se često i olako upotrebljava ali njegovi standardni politički, ekonomski, kulturni itd. preduslovi retko su tema analize ili kritike).

Seminar je bio namenjen najširoj publici, zbog čega je i nazvan „seminarom za svakoga“ ali u oglašavanju seminara posebno smo se obratili studentima i studentkinjama, novinarima i novinarkama, profesorima i profesorkama srednjih škola, kao i njihovim odabranim učenicima i učenicama, pa i stručnom osoblju muzeja i instituta, koji ova znanja već i poseduju ali ih možda ne koriste u profesionalnoj praksi ili javnom diskursu. Svi koji su se prijavili kao učesnici-ce seminara su zamoljeni/e da na seminar dovedu i osobu sa kojom su u poslednjih nekoliko godina imali priliku da razgovaraju o savremenom fašizmu ili o Drugom svetskom ratu; osim toga, trebali/e su da ukratko objasne i svoje motive za prijavljivanje i učešće. Izdvajamo neka od takvih objašnjenja:

• Motivacija za učešće na seminaru dolazi iz sveopšte marginalizacije značaja antifašističke borbe u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata, kao i socijalističkog državnog sistema. Smatram da se nacionalizam i klerikalizam provlače kroz veliki deo sfere javnog života, pri čemu se u koriste principi ideologije liberalizma za neometano delovanje klerofašističkih organizacije pod patronatom države. Tema mi je zanimljiva i sa ekonomskog stanovništva, odnosno proizvodnih odnosa, socijalnih veza i vrednosnog sistema
• Proučavanje konteksta nastanka jedne ideološke misli ovakvog tipa dala bi potencijalni odgovor na pitanje da li je ovo istorija velikih ljudi koji svojom harizmom uspevaju da mobilišu „masu“ idejama o „čistoti naroda“, ili se radi o jednoj složenijoj strukturalnoj klimi određenog vremena koje za očekivanu posledicu može da ima i pojavu ovakve ideologije. Odgovor na ovo pitanje pruža i jednu široku teorijsko-činjeničnu osnovu kojom bi se pojava neofašističkih ideja, bila ona oličena u neočekivanoj popularnosti nekih ultradesničarskih partija ili u traženju identiteta „običnog“ čoveka koji se gradi u suprotnosti i netrepeljivosti prema „drugačijem“, mogla lakše objasniti. Laka i omamljiva prihvatljivost ove ideje u društveno-ekonomskim krizama proističe iz privida sigurnosti koje ona pruža. Međutim, sve opasnosti koje donosi za sobom je potrebno transparentno naglašavati, kako se određeni katastrofični scenariji istorije XX veka ne bi ponovili. Zaista bih volela da prisustvujem ovim predavanjima jer verujem da bih mnogo mogla da naučim.
• Želela bih da fašizam, sa posebnim osvrtom na osnivanje i rad koncentracionih logora što bolje razumem i da taj problem sagledam iz više različitih uglova, sa istorijskog, ideološkog, sociološog, kulturološkog i ekonomskog stanovišta. Htela bih da napomenem da mi je izuzetno drago što je se obrađuje prostor Starog Sajmišta, jer značaj Starog Sajmišta nije samo u vidu logora za vreme Drugog svetskog rata, već i u tome kako je taj prostor tretiran u različitim periodima, odnosno kako je država interpretirala Drugi svetski rat

Izdavajamo neke od odgovora učesnika na pitanje iz evaluacionog formulara „Koja je najbolja karakteristika seminara?“:

• Što se usudio da napravi prvi korak na ovu temu i okupio toliko zainteresovanih tokom najboljeg dela dana i na izuzetno lepom mestu, sa otvorenom postavkom stolova za govornike i stolica za publiku.
• Sviđa mi se mogućnost otvorenih debata, gde može dosta toga da se nauči van izlaganja predavača.
• Broj izlagača, a time i raznovrsnost uglova gledanja i predstavljanje fašizma.
• Pluralitet ideja i pogleda koji su doneli kako prezetneri/te, konmentatori/te i prijatelji/ce seminara tako i sami gosti/će kroz svoja viđenja i komentare. Raznovrsnost je bogatstvo. Seminar Konteksti nastanka fašizma daje pogled na fašizam iz više uglova što ga zapravo prikazuje u njegovom pravom svetlu i onemogućava zanemarivanje nijedne osobine fašizma.

Glavne zamerke iz istog formulara su se odnosile upravo na trajanje odnosno na možda i „suviše tolerantno moderiranje“ seminara. Sa tim u vezi primećujemo da je ovakav sklop tema zahtevao otvoreniju formu moderacije jer se granica između „opšte poznatog“ u stručnim krugovima i „opšte nepoznatog“ u javnosti načinje upravo zajedničkim generisanjem jezika i govora o datom problemu, za šta je potrebno i vreme i strpljenje. Skoro svi anketirani izrazili su želju da učestvuju i na sledećim seminarima.

Transkripte predavanja Dr Vesne Aleksić: Ekonomski KONTEKSTI nastanka fašizma i Mr Ilije Malovića:
Sociološki KONTEKSTI nastanka fašizma možete preuzeti iz naše arhive